Mesto čuvanja naše tradicije i istorije: Kripta Hrama Svetog Save

Pored velelepnih mozaika, za Hram Svetog Save posebno je značajna i kripta koja se sastoji iz dva dela.

Prvi deo je dostupan svim posetiocima, i to je Crkva svetog kneza Lazara sa srpskim novomučenicima, a u drugom delu kripte koji je zatvoren za javnost nalaze se sarkofazi srpskih patrijaraha. Kripta je smeštena u podzemnooj etaži Hrama, a prepoznatljivi srpsko-vizantijski živopis, radili su najbolji srpski ikonopisci od 2012. do 2016. godine.

Patrijarh Irinej (1930 – 2020.) je prvi patrijarh koji je sahranjen u kripti.

Kako kaže protođakon Mladen Kovačević, prema prvobitnom projektu, kripta je bila predviđena kao grobno mesto srpskih patrijaraha do koje bi se dolazilo iz oltarskog dela, i nije bilo predviđeno da bude dostupna javnosti.

– Kasnije kada je krenula obnova, iz nekih razloga je prostor namenjen za kriptu proširen, između ostalog i da se malo statički ojača, tako da smo dobili jedno prostranstvo, jedan prostor koji je oformljen, gde je postavljen oltar i tu je i Crkva svetog kneza Lazara sa srpskim novomučenicima sve do današnjeg dana, do svetih mučenika koji su stradali u najnovijim stradanjima u 20. veku – kaže protođakon Kovačević o kripti u Hramu Svetog Save.

Ukupna površina kripte je oko 2000 m2.

U kripti Hrama obeležavaju se verski događaji, a tokom verskih praznika je jedna od najposećenijih lokacija u gradu. Osim vernika, kriptu posećuje i veliki broj turista iz celog sveta.

Bonus video:

Espreso/gradonačelnik.beograd.rs/M.L.